Recitacija "San" - Đorđe Balašević
Ponekad te sanjam tako stvarno
da pred svitanje
svud po sobi svetlucaju
tvoje zaboravljene šnalice i brošići.
Ali, buđenje me uvek sačeka na kvarno,
kao dokoni pandur na pustom drumu
kojim kad - tad moras naići.
A ti samo baneš sa nekog puta dalekog,
i tad se zbunim, tad se potpuno sludim.
Jer, na javi sam te ljubio strepeći da ne probudim nekog,
a u snovima te ljubim strepeći da sebe ne probudim.
Ponekad te sanjam tako stvarno
da pred svitanje
svud po sobi svetlucaju
tvoje zaboravljene šnalice i brošići.
Ali, buđenje me uvek sačeka na kvarno,
kao dokoni pandur na pustom drumu
kojim kad - tad moras naići.
A ti samo baneš sa nekog puta dalekog,
i tad se zbunim, tad se potpuno sludim.
Jer, na javi sam te ljubio strepeći da ne probudim nekog,
a u snovima te ljubim strepeći da sebe ne probudim.
...::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::...
